Moja priča

Razmišljala sam nedavno i poželela sa vama da podelim svoju priču. Naime, veliki broj devojaka me često pita o mojoj prošlosti i kako sam došla do ovog čime se trenutno bavim, koju školu sam završila, kada sam počeka da šminkam i slično.

Biću iskrena i sa vama delim neke detalje mog puta ka ovom što se trenutno dešava u mom životu.

Naime, još kao mala devojčica uvek sam volela da se šminkam, sređujem i bavim svime onim što bi okarakterisali kao stvari koje radi „pravo žensko“. Naravno da sam imala kontrolu majke i nisam mogla tek tako da se namackam i izađem napolje. Nakon završene osnovne škole upisala sam 15. beogradsku gimnaziju, a potom Fakultet za poslovne studije. Dolazim iz veoma obrazovane porodice i bilo je veoma važno da završim fakultet, a priznajem u tim trenucima nisam još uvek mogla da definišem šta zapravo želim.

Nakon uspešno završenog fakulteta usledio je posao u jednoj banci. Počela sam kao šalterski službenik, da bih potom napredovala na poziciju kreditnog savetnika. Na početku je posao bio izazov i sve što sam učila mislila sam da će mi značiti u budućnosti. Ipak, nakon nekog vremena moj život je postao monotonija. Shvatila sam da radim posao koji ne volim i neretko umela i da zaplačem ujutro kada krećem na posao.

Ipak, jedna stvar me je oduvek činila srećnom i često sam na pauzama tokom posla gledala razne make up tutorijale, a potom nakon posla vežbala na sebi to što sam videla.

Nekada se u životu desi period pada i nekih ružnih stvari koje mogu ili da vas unište ili potpuno ožive i uzdignu. Nakon završene dugogodišnje veze i lošeg perioda iza mene u jednom trenutku sam na nagovor prijatelja odlučila da krenem na kurs šminkanja. Prvo sam mislila da ću samo usavršiti ono što sam godinama vežbala i to koristiti kako bih šminkala sebe i svoje drugarice. Ipak, ubrzo sam počela da živim sa ciljem da budem što bolja u tom poslu. Svoj posao u banci odrađivala sam, a koncentrisala sam se samo na šminkanje. Kada bih videla finalni rezultat i osmeh na licima devojaka koje sam šminkala mojoj sreći nije bilo kraja.

Moj život se promenio. Postala sam srećnija i zadovoljnija. Što je najvažnije, postajala sam sve bolja u poslu šminkera. Danima sam vežbala.
Uz podršku i marketinško znanje mog najboljeg prijatelja osnovala sam Facebook stranicu koju sam krenula da vodim. Na početku nisam znala ništa o tom, ali ubrzo su se složile kockice. Milan je bio „kum“ i nastala je „Šminkernica Ane Spajić“. U tom trenutku to je bio samo Facebook projekat koji je omogućio da predstavim svoj rad i svoje viđenje lepog u oblasti make up-a.
Stranica je polako rasla, a ja sam dobijala sve više zadovoljnih klijenata. Stvari su se vrtoglavo menjale. Radila sam mnogo. Posao u banci i posao šminkera. Nekada sam bila premorena, ali i dalje jako zadovoljna svim rezultatima.

Počela sam da razmišljam da dam otkaz u banci. Taj potez nije lak. Razmišljala sam da li smem da se odreknem sigurne zarade i posvetim donekle neizvesnom poslu šminkera. Nije bilo lako preseći. Dobila sam podršku prijatelja i roditelja. Broj devojaka koje su me zvale da ih šminkam bio je iz dana u dan sve veći, a rodila se i ideja da otvorim svoju šminkernicu. Radila sam na planovima polako, ali temeljno. Nekoliko bliskih ljudi mi je pomagalo u svemu i bez njihove pomoći teško da bih sve realizovala.

Jedan od najsrećnijih dana u proteklih nekoliko godina bio je dan kada sam dala otkaz u banci. Taj osećaj slobode i ostavljanja iza sebe nečeg što ne volite kako biste se posvetili jednoj od najvećih ljubavi je neprevaziđen. Danima sam letela. Ništa mi nije bilo teško. Šminkala sam kao luda, moji radovi su bili zapaženi. Povezala sam se sa mnogim značajnim ljudima, radila za Fashion week, sarađivala sa Cosmopolitanom, šminkala za editorijale i vredno spremala svoju šminkernicu.

Otvoriti svoj make up studio nije ni malo lako, posebno što se tiče finansijske strane. Ipak, 4.4.2013. u Belvilu je otvorena „Šminkernica Ane Spajić“. Ime koje je prvo zaživelo na Facebooku postalo je registrovana firma i ono čime se trenutno bavim i na šta sam veoma ponosna.

Jedan od razloga zbog čega sam ovo htela da podelim sa vama jeste i poruka koju želim da vam pošaljem, a to je – NIKADA NIJE KASNO DA OSTVARITE SVOJE SNOVE. Mnogo je ljudi koji su „zarobljeni“ na poslovima koje mrze i kojima je život zbog toga nesrećan.

Sa 14 godina često ne možete da odlučite šta je zapravo ono što vas čini srećnim. Čak ni sa 20 je to teško. Nije kasno ni da se preorjentišete u zrelim dvadesetim. Ne dopustite da se probudite sa 50 godina svesni činjenice da ste mogli nešto drugo, nešto što volite, ali da niste imali dovoljno hrabrosti te je vaš život protraćen.

Borite se za sebe. Nije sreća u fakultetskoj diplomi, nije sreća u poslu koji je dobar po standardima većine. Sreća je u onom što vama prija.

Ja volim da šminkam devojke, volim da ispoljim svoju kreativnost, volim da ulepšavam ljude. Nije mi teško da radim 12 sati jer znam da moj dan nije protraćen.

Nikada nije kasno da se probudite i odlučite da želite nešto da promenite. Ja sam primer da može. Ako sam mogla ja, možete i vi.

Veliki pozdrav za sve! Hvala vam na pozitivnoj energiji koju mi dajete.

Šaljem vam jedan veliki virtuelni zagrljaj.

Ana Spajić